Странице

Приказивање постова са ознаком монтер суве градње. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком монтер суве градње. Прикажи све постове

понедељак, 22. јун 2015.

УПИС У ГРАЂЕВИНСКУ ШКОЛУ У БЕОГРАДУ

Петар Ракас, професор,   petar.rakas@gmail.com   064-172-53-73   www.rakas.rs
МАЈСТОР - ИЗВОЂАЧ РАДОВА - ТЕХНИЧАР - ПОСЛОВОЂА - ПРЕДУЗЕТНИК 
Предмет технологија рада са практичном наставом предајем ученицима образовног профила монтер суве градње. МОНТЕР СУВЕ ГРАДЊЕ је грађевински мајстор који монтира спуштене плафоне, преградне зидове и облоге од гипс плоча (Кnauf, Rigips и сл.) и гипс декоративну орнаментику (розете, лајсне и др) у ентеријерима. 
www.youtube.com/PetarRakas * www.instagram.com/PetarRakas * www.facebook.com/petar.rakas.beograd * facebook.com/monter.suve.gradnje 


субота, 1. јун 2013.

УПИС УЧЕНИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ - ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА БЕОГРАД

УПИС УЧЕНИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ 

ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА

БЕОГРАД, Београд - Звездара; 

Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе, 064-172-53-73

Избор средње школе и будућег занимања УВЕК треба да има за циљ јасну могућност да се тиме омогући запослење.
 
Грађевинарство је подручје рада где увек има посла, па тиме и могућности за зараду. 

Увек се гради, а и када се мало гради увек има посла на адаптацијама и реконструкцијама ентеријера, и ту се крије најсигурнији посао у грађевинарству, и посао где школовани грађевинар занатлија / мајстор може најлакше и најбрже да се пробије као пословођа / предузетник; дакле најсигурнији посао је СУВА ГРАДЊА односно монтирање сувих гипсаних ентеријера, а ове послове изводе монтери суве градње.

МОНТЕР СУВЕ ГРАДЊЕ монтира суве гипсане ентеријере; спуштене плафоне, преградне зидове и преграде и облоге у ентеријерима; од гипсаних плоча типа Knauf или Rigips (гипс-картонске, гипс-фазер, специјалне гипсане плоче), потконструкције (метална, дрвена) и изолација (топлотна, звучна, хидро и др.) и декоративну гипсану орнаментику. Може се рећи да је монтер суве градње гипсар.

У координацији са монтерима суве градње се мора поставити сва инсталација (електро, водовод, канализација и др.), а после тога следе молераји, керамика итд; чиме монтери суве градње имају доминантну улогу у извођењу радова у ентеријерима; што омогућава да се ангажују и као предузетници.

У данашње време свет рада је веома динамичан, а брз развој науке и технике, поставља као обавезу стално стручно усавршавање; што подразумева и постојаност у струци.

У даљем тексту, писаћу о развојном путу мојих најбољих ученика, који су прво завршили занатски трогодишњи образовни профил монтер суве градње, а после тога почели професионално да се баве гипс системима суве градње типа Knauf или Rigips.

Трогодишњи занатски образовни профил: МОНТЕР СУВЕ ГРАДЊЕ.
Специјалистичко школовање: Грађевински гипсар - Мајстор.
Специјалистичко школовање: Пословођа за високоградњу.
Студије: грађевински инжењери
А пре или касније сви постали Предузетници - извођачи грађевинских радова.

Зашто је ово важно?
Зато што се у извођењу радова налази највише новца у грађевинарству.

Зашто је битно постати професионалац?
Професионалац је лице које се бави неким послом, на такав начин да од њега може да живи, односно зарађује новац.

Шта је први задатак некога ко је постао професионалац?
Треба да опстане као професионалац и да траје.

Зашто су успели моји ученици?
Зато што су утемељени у струци, конкретно у извођењу грађевинских радова. корак по корак се напредује у сваком послу, па и у школовању.

Код нас се често каже да је теорија једно, а пракса друго. То се дешава, када су појединци неутемељени у својој струци. Када постану техничари или инжењери, а да претходно нису сами као занатлије непосредно изводили радове. У таквој ситуацији пропусти и грешке су загарантовани.

Према, томе ако желите да будете извођач грађевинских радова - професионалац који живи од свог новца који зарађује, крените од почетка, јер је успех загарантован на овај начин.

Код мене у Грађевинској школи у Београду можете почети од самог почетка, од монтера суве градње, па преко мајсторског звања, можете стићи и до стручног назива пословођа; а такође можете и да наставите да студирате.

БУДИТЕ ПРОФЕСИОНАЛАЦ!!! ЈАВИТЕ СЕ!!!

ПЕТАР РАКАС
064-172-53-73
+381-64-172-53-73
Грађевинска школа
Београд
Београд - Звездара
petar@rakas.rs
petar.rakas@gmail.com









недеља, 17. март 2013.


БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ


Ја сам извођач грађевинских радова 20 година.

На пословима безбедности радим 20 година. 

Доласком у Грађевинску школу у Београду наставио сам исти посао. 

У Грађевинској школи радим као професор / наставник практичне наставе за предмет „Технологија рада са практичном наставом”, за ученике трогодишњег    (занатског) образовног профила МОНТЕР СУВЕ ГРАДЊЕ.

У Грађевинској школи радим и као Лице за безбедност и здравље на раду.

Професионализам и безбедност омогућавају успех у сваком послу и постизање задатих циљева.

У овом тексту укратко о безбедности и здрављу на раду, односно опасностима и штетностима, као и процени ризика.

Опасности и штетности при извођењу грађевинских радова се морају узети при процени ризика од могућих последица у смислу угрожавања / губитка живота и оштећења здравља.


1) механичке опасности, које се појављују коришћењем опреме за рад, као што су:

(1) недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова,
(2) слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленом,
(3) унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, као и померања одређене опреме за рад,
(4) коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести експлозије или пожар,
(5) немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању, и сл.,
(6) други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности;


2) опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места, као што су:

(1) опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице - рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.),
(2) рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду,
(3) рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила, рад у затвореном простору који је недовољно осветљен или проветраван, и сл.),
(4) могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве површине),
(5) физичка нестабилност радног места,
(6) могуће последице или сметње услед обавезне употребе средстава или опреме за личну заштиту на раду,
(7) утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или неприлагођених метода рада,
(8) друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места и начином рада (коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду која оптерећују запосленог, и сл.);


3) опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, као што су:

(1) опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном,
(2) опасност од индиректног додира,
(3) опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или варничење, и др.),
(4) опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења,
(5) опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања,
(6) друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне енергије.




Штетности се групишу у:

1) штетности које настају или се појављују у процесу рада, као што су:


(1) хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.),
(2) физичке штетности (бука и вибрације),
(3) биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима и алергентима),
(4) штетни утицаји микроклиме (висока или ниска температура, влажност и брзина струјања ваздуха),
(5) неодговарајућа - недовољна осветљеност,
(6) штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег или нејонизујућег, ласерског, ултразвучног),
(7) штетни климатски утицаји (рад на отвореном),
(8) штетности које настају коришћењем опасних материја у производњи, транспорту, паковању, складиштењу или уништавању,
(9) друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног обољења или обољења у вези са радом;


2) штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, као што су:

(1) напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.),
(2) нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.),
(3) напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.),
(4) одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу, и сл.;

3) штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција, и сл.;


4) остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:

(1) штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.),
(2) рад са животињама,
(3) рад у атмосфери са високим или ниским притиском,
(4) рад у близини воде или испод површине воде.


ПЕТАР РАКАС
064-172-53-73
+381-64-172-53-73
Грађевинска школа 
Београд
Београд - Звездара,

Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе | грађевински инжењер (7.1) извођач радова | са

Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе | грађевински инжењер (7.1) извођач радова | саветник за безбедност и здравље на раду

 

Популарни постови